У Амбасади Републике Србије у Берну 29. јула о.г. организована је свечаност на којој је, у име председника Републике Томислава Николић, амбасадор Милан Ст. Протић уручио сребрну медаљу за заслуге Франц Веберу, швајцарском екологу, писцу и новинару, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

У свом говору, амбасадор Протић пренео је захвалност српског народа Ф. Веберу за његову упорност и спремност да подигне глас у одбрану српске културне баштине на Косову и Метохији. Нарочито је непроцењива била његова медијска борба током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. када је у Швајцарској наступао на позицијама осуде тог акта и захтева за престанком "варварства над овим делом Европе". Амбасадор је оценио да је додела медаље само један скроман, али изузетно значајан, допринос наставку његовог залагања за праве вредности и пожелео срећу и здравље Ф. Веберу на челу фондације коју успешно води већ деценијама. Истакао је да српски народ не заборавља своје пријатеље, те да је ова медаља којом га је одликовао председник Републике само још једна потврда.

У надахнутом говору, након што је са нескривеним емоцијама захвалио председнику Републике на части која му је указана, Ф. Вебер је подвукао да му се чинило да, откад се бори за очување културног и духовног наслеђа наше земље, ту борбу нису добро схватали и није била добро прихваћена. Међутим, управо је значај своје борбе мерио интензитетом њеном супротстављању, што му даје за право да оцени да је - српска ствар, уствари, изузетна.

Говорио је о свом почетку професионалног бављења српским манастирима, нарочито Студеницом и Морачом којима је био импресиониран, а којима је претила индустријализација у земљи. Нарочито је за њега било болно сећање на вишенедељно бомбардовање 1999. када је саосећао са народом у Србији.

У свом говору направио је паралелу између Србије и Швајцарске, подсећајући да је он велики швајцарски патриота, заљубљен у своју отаџбину, за коју налази доста сличности са Србијом - готово истоветна страст за независношћу и суверенитетом по сваку цену. Говорио је и о заједничким непријатељима наше две земље кроз историју. Подсетио је на сличност људи који живе у обе земље, с којима је тешко изаћи на крај.

На крају свог говора, Ф. Вебер је истакао да је "бити Швајцарац, као и бити Србин - част и судбина", те да је поносан што су оба народа препознала његову улогу.

На крају церемоније уручивања ордена, организован је мали коктел на коме су присуствовали представници Амбасаде, МИП Швајцарске, као и угледни грађани српског порекла с којима је раније Ф. Вебер успостављао одличну сарадњу.