Британски дневни лист „Фајненшел тајмс“ (The Financial Times), оценио је да се Србија од 2012. године препородила и постала стабилна економија. Лист наводи да Србија готово седам година континуирано бележи раст страних инвестиција и бруто домаћег производа, као и пад нивоа јавног дуга и незапослености, апострофирајући њен успех у управљању јавним дугом.
       У специјалном додатку, објављеном почетком фебруара, под насловом „Србија муњевито иде напред“, британски лист је кроз интервју са министром финансија Р. Србије Синишом Малим и три тематска текста, представио успех економских и фискалних реформи Србије, које су је сврстале међу водеће европске економије. Министар финансија Синиша Мали је у интервјуу најавио нови инвестициони план „Србија 2025“, према којем ће, поред буџетских средстава, у основну инфраструктуру бити уложено додатних 14 милијарди евра.
       „Фајненшел тајмс“ подсећа да је Србија прошле године проглашена за светског лидера по страним гринфилд инвестицијама, узимајући у обзир ниво БДП-а, на ранг листи „fDi Intelligence”. Истиче се да већина страних инвестиција, око 70 одсто, и даље долази из земаља ЕУ, нарочито из Немачке, Италије, Холандије и Аустрије, које су уложиле велика средства у српску производњу, посебно у аутомобилске компоненте, али да су значајне и америчке директне инвестиције, као и кинеске, које су последњих година значајно порасле.
       Преносећи изјаву председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа, британски дневник наводи да страни инвеститори наилазе у Србији на неке од најнижих оперативних трошкова у европским оквирима, на пореске и царинске олакшице, државне субвенције и подстицаје локалних самоуправа. Људски ресурси се, такође, наводе као једна од предности земље – поред високог броја оних који говоре енглески, Србија је рангирана на 27. месту међу 157 земаља према индексу људског капитала Светске банке, што је највише место у региону.
       Посебан акценат је стављен на развој сектора ИТ услуга у Србији, софтвера и хардвера, уз истицање да је реч о најбрже растућем делу инсустрије у земљи, који је забележио до сада невиђен ниво страних улагања. Закључује се да би управо развој технолошког сектора у земљи могао преокренути процес „одлива мозгова“, присутан на целом Балкану.