Један од најутицајнијих дневних листова на свету, Фајненшел Тајмс (Финанциал Тимес), доноси позитивну причу о технолошкој сцени у Србији. Британски лист истиче заокруженост домаћег дигиталног екосистема, доступност квалитетног ИТ кадра у нашој земљи, издваја странце и повратнике из иностранства као групе појединаца који позитивно утичу на раст у овом сектору, али указује и на препреке на путу даљег развоја.
      Дописница за југоисточну Европу и познавалац прилика у региону, новинарка Фајненшел тајмса Валери Хопкинс у тексту препознаје да у Србији постоји значајан таленат и многе успешне технолошке компаније.
       Поред поређења са Берлином када се говори о ноћном животу, ауторка вуче паралелу и између београдске и, у целом свету препознате, берлинске стартап сцене. Посебно напомиње да су у последњих десет година многи технолошки предузетници изабрали баш Србију за место где ће основати своје компаније, као и да неки од светских технолошких гиганата своје производе развијају управо у Србији.
       Осим паралела са великим технолошким центрима, из разговора са представницима Иницијативе „Дигитална Србија” коју описује као невладину организацију која промовише интересе дигиталне индустрије, ауторка издваја да је српска стартап сцена у раној фази развоја, као и да целокупни сектор бележи изузетно висок годишњи раст од 20 одсто. На то додаје да се последњих година стартап екосистем развио у смислу разноликости подсектора и бизнис модела. Као позитивна промена на државном нивоу истиче се стратешка одлука о подизању нивоа технолошких знања, пре свега кроз увођење програмирања у обавезни програм за све основце.
       На овом генерално успешном путу уочене су и препреке које и даље нису савладане, као што је недостатак бизнис знања која су, поред техничких, потребна за развој и продају дигиталних производа и услуга на светском тржишту. Као другу, Финанциал Тимес види недовољно брзо прилагођавање домаћег законског оквира свету технолошког предузетништва. Док су добри потези, рецимо, препознати у увођењу механизма сличног опцијама на акције, тј. могућности да стартапи дају уделе у власништву својим запосленима, као огромна препрека на даљем путу развоја српског дигиталног екосистема наводе се ограничења која поставља Закон о девизном пословању.
       Такође, у чланку се наводи да важан део домаће ИТ сцене чине повратници из иностранства, али и дигитални номади – професионалци из других земаља којима природа посла омогућава да, уз помоћ технологије, раде са било које тачке на планети, па и из Србије.
       Саговорници из неких од водећих српских дигиталних компанија и организација које сарађују са њима слажу се да велика вредност домаћег дигиталног екосистема лежи у постојећем таленту. Препознавши да је потрага за квалитетним кадром у Србији налик глобалној, новинарка се осврће и на године кризе које су, према речима Косте Андрића из ИЦТ Хуб-а, створиле људе чије је размишљање усмерено на решавање проблема, док су на тржишту оставиле неискоришћен простор за инвеститоре.
       Посебан простор у тексту дат је ставу да на нашим просторима постоји већа глад за успехом и снажнији осећај припадности него у неким другим деловима света, те да се запослени дуже задржавају на радним местима. Из разговора са технолошким експертима, новинарка закључује да Србија запосленима и инвеститорима, уколико размишљају дугорочно, пружа више стабилности од неких других технолошких центара.